Topola

492

ПOС.IЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

навод Портпн, да кастел влада градом. Ако бп. вели он, обзири стратегијскн могли наћп места у једном правном питању , нре бп се могло рећп , да кастел , у место да влада чиме, сам стоји под владом околн-их висова , које му свакн стратегијскп значај у ништа претварају. Српски минпстар закључује, да ће се Србпја п Порта моћи све више прнблпжавати, да ће њиховп интереси све вчше добијати, што мање буде за расправњање питања овога рода између нас. Нама се , велп , често говорп о користима искрено! зближења, у што ми такође верујемо; али ми мислимо , да је најбољи начпн за зближење да што пре расправнмо наше спорове п да један другоме нравду одамо. Но и овај корак остао је без резултата. Кад сам турском министру спољних послова предао копију, у место повољног или неповољног одговора, он је нашао за добро, да правп диверсије, тужећп се страним посланицима на опорост акта, ма да му је форма бпла сасвим уљудна, а ако се какве опорости налазило, ова је, одговарао сам ја више лежала у самоме стању ствари, за које није била крива Србија но Порта. Турскп министри, користећп се општом ситуацијом, затворили су се за тпм у дубоко ћутање , не пославши кн. Михаилу ни онога писма, које беху још 1863. обећалп. Али-паша, по своме обичају, или је извпјао и развлачпо, или није вршпо ни оно, што је обећавао. А посланици гарантних сила или су се устезали, да што предузму, штедећи, у оним тутаљивпм околностима, п свој личнн положај и свој званичнп утицај за интересе земаља, које су заступали, пли су се ограничавали да ствар покадшто напомињу Порти, но те су напомене пролазпле без сваког утпска на њу. Посланпцп рускп , прајски и талијанскп имали су, истпна, налоге од својпх влада , да п у овоме питању буду уз нас, но њпховп саветн нису могли иокренути Али-пашу пз његове обпчне Флегме.