Topola

ОБРАД

ПРИПОВЕТКА ИЗ УСТАНКА НА КРИТУ

(ОВРШЕТАК) ТРЕЋА ПЕСЖА

Плане муња, често плане У млађани жаркн груди Да из тиха тешке ране, Јаде горке да пробуди. Ал кад зора с њом заруди ,Iепе наде н санова Драг је јад а лака рана; Нов се жпвот прене с нова; Сунце сине лепших дана. С јадом човек дружи с’ тада Од себе га не одваја Срећу своју с њнме снаја. И у душн пуној нада Поуздање њнм овлада. Кј слатко се драга чека, Да донесе рани лека. Јадује ли ко, ил' тужн? Коме теку горкн дани? Који славуј то на ружн Јад у песмн својој хранн? Ови момци одабранп ? Ова чета тако дивна? Зар и Јунак сме да Јада ? И освете душа кивна У тај покор зар да пада? Жели л' чега, робља, блага, Или тражи боја, крви Ил’ душмана би да смрви.

Све то може. Ај до врагаПа опета клону снага. Неки вај се спушта амо; Јунацн се зову само. Хризолита ране тиште. Сва је чета сетна с њега. А на Рада лед се стиште г Са срца му јад не бега, Изломи га бона свега. Од онога кобног трена Кад је смртп грозној оте, Њене очи, слика њена Најчистије храм милоте, Свуд га гони, Он је сањаНа умору бледу, јадну, Он задрхти за њу ладну, А дивоти јој се клања. II гле, усред тог сневања Осмену се слика бледа, Чудно, жељно на њ' погледа, Он се тргне. И на јавн Чинн му се да ,;е спази, Где у зрачној сија слави, Где свисине к њему слази По сунчаној сјајној стази. 0 лица мио зрак трепери, У оку се љубав слика. Лепа уста, рајске двери