Topola

Успомепа Јад јој носи Опроштај од оца проси. Крај мртва се сад обисне У загрљај драг га стисне, Али заман мртво тело Само ладни гроб би хтело. „Прости оче а , шапће тио „Прости што те ћи остави. Живот Јој се омилио, Другде ЈоЈ се дупгг бавн На те, на све заборави. Оп Је тако мпо, сетан Он ме тако тешко даде. Он Је с мене, вај, несретан, Мрак на чело црн му паде Кад ме побри своме даде У души му с' Јади ломе Он задрхта преда мноме Па ни снаге не имаде Да сакрије тешке јаде. Ја га гледа тужна тако А саму ме кида пако. Драга душо! Ко би тебе Благородну, дпвну тако, Да не губи самог себе Нељубио?! Нек ме пак о, Нек ме зло сустпгне свако. Нек ме сенка оца мртва За неверство куне ово, /Бубнћу те, ја сам жртва, Ја сам чедо Кајиново. Опомен прошлн, слатке дане. Веру, све на жртву носим Све ћу бајке да покосим, Само да ме не омане Санак, да ми суице гране Ја сам твоја. Ти ме оте Оцу, себп мој животе ' Не сакрпвај не убијај Душу шго ти живот греје.

Ти љубави о просијаЈ, Не дај да те Јад завеје Та сунце се теби смеје. Ти се кријеш, ал те знадем, Тако скрита тек си мила 0 да ми је да т' украдем, Вечна би ти друга бпла, Ал ти ћутиш, ломиш, се. О прегори, заборави, Стани где те срећа стави. Тп се мучиш, гледам тебе Где тн срце трне, зебе. Побратима мани мани, Мени ох на груди пани. 1 Једна жудња њу и њега Једна ватра њпх загрева И опета Обрад бега Од те среће што је снева, Од тог лпка што с осмева. Ноћ му другар поста саде Тамбура му крати часе Своју тугу, скрите јаде У њезине лије гласе Тек понекад кад се зраци Месечеви небом проспу Кад се звезде ситне оспу Лвпшпх дана тужнизнаци • Тад на жице логлед баци, Па их љуби па их модп Њин глас да му јад утоли ; Чедо драго, моје благо Звездо с неба Оијај на ме, гони таме Дан ми треба. Очи твоје створио Је Бог на славу ; У њих расу миле да су Срећу праву.

520

OВР А Д