Topola

У далеке горе оне, Да од беса и од буре Пљен п шићар свој заклоне, Дваест кола блага, ране, И одела оки Кена И оружја скупоцена Праха доста и џебане Да сакрију у те стране. Ту п робље откуп чека .Докле стигне нз далека. И веК неста храбре чете, Иза стења кршевита. Пут горе се чарне крете Тамо с вођом својим ита Дружбина ова поносита.’ Там је Обрад журно води, Журно, да, јер досадно му Да без боја туда оди Кад јунацп равно грому Турске силе бес сатиру. И не гледа робље силно, Ннти шаћар, нит’ умилно, Дивно чедо. У немиру Други јадн га раздиру: Он би бег’о од Фатиме. Удес клет је створи сн нме Њу ,ми спастп саде треба. Обрад главом јамчит’ мора. Као чистој зраки с неба Са сунчева са прозора ОјаЈу Јој се клањат’ мора. Ко светињи да јој не сме Без смерности приступити, Благе зраке то пебе.не С лица њена несме пити. Туђе то Је, небо, слава, И оп мора сад да даде Све то друго.м авај Јаде! Д,а лп душу дар спасава Кад јој нада не засЈава?

Где је сунце то да сносп Да га јаде не покоси? Фатмо, Фатмо, даље стани, Сакри лице, очи красне, Баци наду, мани, мани, Потавнеше звезде јасне, Лепој пади зрачак гасне. Даље станп. Ох, не гледај Тако жарко иа јунака, Да га сета мори не дај. Тешко му је од тог зрака, Што га тво.је очи дају. Фатмо, душе да л’ имадеш? Фатмо, јаде да ли знадеш? Да.Т те очи не варају? Још се падаш неком рају! Мани, мани, заман све је Нада груди већ не греје. Безбрижно се жури чета Свак о срећи својој снева Јунацима крш пе смета. Неко ирича, неко пева Песмом груди младе згрева. Јунацису, шта Ке друго? Али робљс оно јадно Што га ронство чека дуго Иао студен кам ја ладно. Кршном стазом једва ста.је. Ах тешко је на јад поКи, Треба спаге, треба моКи. Млада снага усала је. Погледати страхота 'је Двс гомиле разпо тако ; С једпом среКа, с другом пак’о Оборио счи Раде Сетно гледа у травицу На чело му сумор наде, Разасу се јад по лицу, Не сме гледат Туркињицу. Па с’ уклања, даље стоји,

527

ОБР А Д