Topola

На оваке грозне речи, Шта је Фата помислила Да им овде иута пречи ?„Стој, ни корак! Омрт је с вама“ Туркиња им даље прети. „Главе нећеш изнијетп, Заседа је ту пред ва.ма. Ја је послах, ја сам сама Турком стазе показала, Смрт за ланац на дар дала“. „Шта учпна, бесомучна ? а Изненаћен заста Раде. Застаде и чета мучна, Пред очима виде јаде, Оваком рука на нож паде Засијаше јатагани Мрке очи засеваше Да је Обрад не одбрани Погинути Фата шћаше. Преда њ клече, склапа руке. А дружина шкрипи зуби : „Отури Је ! Главу сруби ! На грозне Је удри муке, Нек зна добро за аЈдуке. а Бесни чета, она моли, За њ Је само срце боли :. „Један час јога. Бежи, бежи ! Од самрти главу склони. На срцу ми чемер лежи Да се светим он ме гони. Црни Јаде, али тони Ти освето пакла ћерн! Црна мисли бегај даље Немам срце, ах, од звери. И освету љубав шаље ; Ја с’ не могу осветити ! Слабачка сам, ох опрости. Јади тешки, не лакости Нагнаше ме. Ја ћу крити ОчаЈање утушити. Само ти се спаси, бежи, Сто самрти на те режи."

И на стењу и крај стазе Искрснуше Турцп саде, К ајдуцима журно слазе, Јатагане оштре ваде, А пушкама шенлук граде. Писну Фата ; „Благи Боже ! Опколиће вас, о бежи. Раде, Раде ! Још се можеР в О авети даље лети С тобом иде бес и страва ! Очајавај, сад издани, Али прво нас сарани, Гледај, пева], то је слава, На поклон ти моја глава. Закитп се мртвом њоме, Поклони је Ибру твоме То изрече, анџар трже ; Дружина га верна прати, И од муње сваки брже Дамаскпње с’ бритке лати Целпва је, с њом се братн. Јунаку сабља бојна На самртн друг најдражи, По томе ћеш познат војна : Ко умрети с њоме тражи. Врисну Фата, „милост“ иште Ал Је слаба реч, а јака Освета је у јупака. Плаха жеља срце стиште ; На бојиште ! На бојиште ! И заче се бој и слава Трку игра Турком страва. Не чу ајдук Фате речи. Ал таласе бурна мора Поветарац зар да спречи? Шурно, плахо без зазора Као јагње од злотвора Фатма с’ вину уза стену, Од ајдука бега ? Ено Пред гомилу уређену Стаде. Вледо лице њено Смрти слика ггокрила је.

529

OБР А Д