Topola

222

тп, алп брацком издајнцом нпкад нп до впјека.» С оне стопе пође Вук у једну шуму да размишља у самоћп што ће да ради од својега жпвота: Дома, дјеца пдачу гдадна; отаџбпне п бодећега није, а сутра треба седити пди се назватп брацком пздајпцом! Није пмао под небом нпшта оспм једне ааде пушке за пасом у сребрнпјем цвјетомпма, коју је држао у постељп под гдавом, како бп га утпрада да сан не утврдп да га ко не удави без замјене. Пође у једног трговца да је прода. Дао сам за њу данп пред Котором четпрп дуката, рече Вук трговцу, адп невоља нема закона, дај за њу што те душа боди, ево два дана да нпјесам окуспо крушне напоре 1 . Ућакомп трговац пружи му дукат п рече круто: «А гдје сп ово украо?» А Вук: «Немој се, човјече, грпјешптп нп троватп своју муку, нпје она крадена но поштено купљена својом паром. Дај мп подовпну од онога што сам за њу дао, да тп се не претворп змпјом.» Лакомац пружп још по дуката п прппнта : «Је дп јурмпцом 1 п без откупа ?» А Вук ; «Јест за невољу !» Па, прпмпвшп новац пође у другп дућан п купп два багаша жпта, један боба, трп сомуна

х ) Частпде хљеба. 2 ) Лравпо.