Topola

223

хљеба тмастога п два дублпјера од продијеђена воска, свакп по по оке, па се повратп кући п прпппта оно гладно чељадп. Кад било у јутру, рече Вук женп; «Ја пдем до једнога мјеста да уждим ове дублијере пред иконом јер мп је оцу сутра судњи дан. 1 Ако се не повратим до данашњега дневи вече, већ ме жпва не чекај но се тп повратп су то дјеце на оно наше у Паштровиће.» Жена остане кукајући, а Вук, пошто пољуби најмлађе дпјете, које слатко спаваше у павојпма, узме струку п дублпјере, па пут за ушп на освић недјеље. У сриједу пред зору допрпје на кутњп праг Шћепца. .. 0мотан у струци легне колико је год дуг п широк пред врата, држећи у пријекрст она два дублијера. Тај је дап бпла углављена скупштина на Дробном ппјеску. Домаћпца Шћепчева подранп зором да спремп мужу брашенице у торби и да му оседла коња. Кад отворп кутња врата, види гдје човјек лежи прострт као клада. Дохвати руком за ресе од струке и раскрије му горњу страну. Упознаде синовљега крвника. Затвори махом врата и потрчи да буди мужа. Дижи се, ето ти синовљи крволок лежи пред вратима, уби га сјекиром као вепра. Шћепац скочи с постеље, обује се, припаше оружје, пође доље и

Р Годиие очиие смртн.