Topola

224

отворп врата. II он открије човјека и унозна крвнпка. Дохвати га за руку, подпгне у дубак п пзведе на под. Кад бидп на поду впкне Иван женп да прпнесе ракпје п смокава. А она стрављена п смућена: «Какве ракпје синовљему крводоку, јеси дп се помампо? адп сп мпто под руком прпмпо, да му онростпш што тп је кућу пскопа? Нећу већ с тобом јестп хљеба, п ако сам кукавпца без рода!» Почне пз гласа да тужп, п побјегне некуд у седо. Шћепац принесе Вуку ракпје п врућег хљеба, но Вук не хћене окусптп нп залогаја. Пошто се је добро разданпло, рече Шћ пац Вуку: »Узјашп на коња, а ја ћу пред тобом па ноге да пдемо назбор.* У сред подна дођу на Дробнп ппјесав гдје је већ скупштпна засједа. Кад народ угдеда два крвника гдје заједно иду, свако се обеседп п зачудп, јер се мислило да се Шћенац неће нпкад умприти. Вук сјаше с коња па прпступп за Шћепцем скупштинп, Рече Шћепац народу: »Нашао сам крвника јутрос гдје лежп на кутњп праг. Дошао је да.га убпјем, распас п у струцп омотан, а ја га ево доведох вама, да вам објавпм како му опрашћам спновљу главу, а прпмам за кума.» Свак се диже на ноге п побаца капе с главе а впкну сто грла: «Свпјетао тп образ као мудроме јунаку.»