Topola

225

Дсфе ред Вуку да проговорп. Разгрне струку, положп опа два дубдпјера, на тле, бацп каду под пазуо па рече: «Браћо! окаљах се крвљу брацком, па ме ваш правп суд зајми у Турско. Остао без имућа п без отаџбпне, узех штап и торбу да идем су осмеро чељадп у прошњу. У пајвишој мојој невољп, гладотињп, босотпњп и голотпњи, посла паша човјека да ме мами п митп да убијем попа Рада, плп да му калаузпм војсцп да мп родбпну опали, ако лп не хћех једно од та два зла урадптп, да идем да тражим главп мјесто. Шта да радпм од својега жпвота? Кад не хоће да ме гром убије, ни куга омете, смислих на једну, пдем рекох да ме убпје Шћепац за онога спна, дајбуди 1 ћу умријетп у поштењу, а оној спротињп отворптп пут да буду опет Паштровпћи. Продах оружје да их преранпм док ми чују пусти глас. Купих узгред ова два дублијера да не рече Шћепац да ме убио под оружјем, а да ми их ужеже над главом ко ми тпјело укопа. Намјерпх се, Богу да је иа славу, на човјека милостива. Сломп срце и опрости сина. Волио бпх по сто пута да ме је убио сјекпром, него лп да се умирпм с овнјем начпном, без целпва и подмпра, и да сам му роб за довпјека. Али што ћу, ја не могу како је мени драже, но како је његавоља.® Иачини суд књпгу од умира и пусти

‘) 15арем.

Прип. Ст. Љ.