Topola

233

поћп код паше да га пптам чему превјерп ! Ако ме посијече п опали то кућа до гранпце, претеците га на Дмидову Улицу и ту учпните спомеп.» А поп Андрија: «Ја нпјесам с том! Ти нас, попе, ископа! Боље да сте приипдп мој свјет. Пошто пзгорп то кућа и бацп под коњска коппта љетпну, зда му је замјена и спомена. Од нас пет сто пушака, они којпма остаде за војском здрава кућа сад ће чувати животе, а нама што су куће изгорједе, бит ћемо се су по срца, као ко је без дома остао. Него хајте да ме барем сад посдушате! Ударимо ноћас на логор у по ноћп, пошто зађе мјесец и Турци поспавају, па гдје пукне да пукне!» А један суђа: «И ја сам с том, но поп Раде жали два сина, јер зна да ће онп прије насрнути, па нешто мудрује.» А један другп: «Ја бих нешто рекао ио се бојим да се поп Раде не наједи.» «Нећу, бонуа ти вјера, рече поп, но реци што ти је год драго. Кад је сдабо свезано, боље да је раздрпјешено.» 1 «Видиш, попе! поврпе суђа —-ја ћу ти рећп што многи мисди а неће да изреку. Просуо се по пуку гдас, као да си ти у некакве тајпе договоре с пашом, и да нама кућа гори изнутра.» Ноп се помами, дохвати пушку и опрућп низ опу стрмен говорећи: «3нам ја гдје

Ј ) Тајиа у прсима.