Topola

238

прп вратницама дрквенпјема; а другп га дотакне за лакат, а овога трећп, а трећега четвртп, п тако све на нрпје док начине око цркве кодо, пак се пз гласа закуну да буде као што је кнез рекао. Не проговорп нпко осим Рашка прп растанку којега у жпвац опече она кнежева укорба: «Ја сам јуче цио дан сјекао даз пак заспах као закдан, п преспах цпјелу ноР с уха на ухо док ме онај поклпч у свпћању не пробудп. Као пред некпјем чудом нпјесам нпкад у свом дану тврђе уснуо. II чујте ме добро, браћо! ако п немате кога; ево сам се прпмакао ждрпјелу впјечнога дома,, пак вп се кунем на сва четпрп јеванђеља, а прав се у Бога не уклео, волпо бпх да су ми једпнца спна с Коловира донпјелп у комаде, него што су не обезвонплп као нпкуд људп. Но опет се у јаду тјешпм п разабирам: п ако сам ја тобож најблпжп сусјед овоме храму, ја му нпјесам нп чувар нп домаћпн нак се чудим, хвала му п слава, овоме старцу светоме Јовану, чему се пушга плијенптп, како лупежпма не осушп руке до рамена, но паде на мене да га ја тобож чувам п стражпм, којп нпјесам врпједан нп своју спротпњу пазптп, а камо ли црковпну. Но чујте ме! Уговорпмо на овоме мјесту соцбпну педесет жутпјех дуката, то је по мртве главе, пак пх скуппмо, што црковппом што сеоскпјем порезом, да пх дамо соку којп насочп звоно п лупеже, а не ћемо га до