Topola

242

стрмне додине. Кад бидо гдухо доба шЉн, прпспију код светога Јована. Скоке два од њих и скпну звоно са звонпка, по што му пасовпма омотају туцањ да не звокогне. Уђену му у ухо троструку узпду, а кроз узпду промакну двоструки прљ, пак два п два с њим на раме, измјенпце кад пм бреме дотужп; а остадп некп напрпјед да кадаузе, а некп страга у запдеће, од шуме до шуме, од пданпне до пданине, док дођу дома п прппну звоно на свету Петку пак од мпда Бога трп днп без прекпда звонпдп, цуцади, и тинкалп.» Кнез је сдушао ову казадпцу највпшом помњом. С поаетка се нашадп: сам гђе људп говоре да човјеку којп хоће да замеће уљанпк, требају три удпшта, ако ће да му чеда напредује; једно куповно, друго даровно, а треће крадовно ; ади јошт нпјесам чуо да се крађом цркве красе. Ја тп, прпјатељу, не ћу нп напомпњатп каква те веза веже. Ко сс хвата у кодо, треба п да пгра, алп се не бпо хваћатп! Ја се нпјесам још седом договорпо хоћемо дп дупеже судом гонити пди звоно прекрастп. Но рецпмо сад да ћемо судом, требује да пдеш с нама на Цетпње да тамо пспрпчаш све то суду, као што сп мени. Ако се дупежп поквре, ако врате звоно п пдате самоседмом соцбпну а нама дангубу, добро! То се здо о најмањој прекпде, не ће требоватп да казујемо сока. Но ако се по чем дупежп дадоше у ппјек п у хашу, ако нп дође дуч до поката, а во-