Topola

244

дићу звону у походе да знаи за њета гдаву дати. Не узиогнем дп га донпјети, а ја ћу га опучптп да не звучп ни нама ни њпиа. Него хајте, нп један не остануо жпв, на преузпи; док се ова соџбпна не пронесе п не проспје ; да га донесемо доиа пдп да га својои крвљу оиочпио, да пи црквп звонп.» На то одговорп старп Рашко, прекрштенпјех руку: «Ја саи за суд. Брза освета готова сраиота. Да пађеио п погпнеио, брука врх бруке. Света Петка дадеко трп конака, у туђој зеиљи, на сред руња поља, а око њега седа п торови да не бп перје иесо пзппједо, а каио дп ип ону груду туча. Барјактару је до кољена гђе је иоре најдубље, адп данас се јошт нешто хоће оспм годога јунаштва, а то је раздог. У раздог се дакде, за једнога Бога, да не пзгпнемо лудо! Држпмо дп се суда, п правога пута, звоно ће доћи, а дунежп остатп грднп. Ударпмо лп страппутпцои, набасаћеио на угасну погибпју. Него хајдете на Цетпње да се судпио, пак можеио наопако кад драго. Ето, Богу хвада, данас суд на Детпњу као у којега драго краља, прави, разборптп, неуиптни, којп не ће попрпјеко судптп нп свому ни туђпну. Сва та срамота пада на мој образ п браство, а јунаштво прпштедпмо вишој невољпН Стаде граја п преппрање до подна. Некп хоће судои, некп сплои, некп крадои; док се најпосдпје утишмају п скдону на