Topola

253

нека тп сс најприје пуннца испере, а за лене је лако. Вјештнца не уди до миломе.»» «А умп лп тп се пунпца?» прекине Новак. «Не ни перо, отповиједа Мијат, јер је треспјаше грознпда у постељи, пак мп рече шура: ««немој се, бога ти, с боницом гријешпти.» » «Те тп?» «Те ја онако покуњен п подвитпјех ушпју на угаснп дом.» «Каза лп женп, како те оседла баба Цвпјета?» «Казах на мој зли пут » «А опа?» «А она ни пет нп девет, но дохвати жђелу, те с њом у безрод матери над постељу, да је куми п преклиње, да смочи руке. Дође јој у то брат с тора, изаждене је пз куће, сломије жђелу а проспе воду. Она стане да се гребе и да кука у вас глас, а ја се помамп, шчепај пушку и пођи да се убијем са шуром. Скочи седо у развађу, не дај да се покољемо, но разагнај оба кућп, а урочи за сутрадан сеоски збор, да судп и тријеби зле душе. Доћи ће ти у то кнез из Млина и рећп ће, да се та ствар не смије судити већ у Котору. Док једаи злосретњик као што сам сам, проговори: «Господа млетачка не вјерују у вјештице, пак ће зларад пустптп да нам траг ископају,» А један други: »Господа ће их још даро-