Topola

254

вати , да нас прпје пскорпјене!» А трећп: «И у Млечпћа пма вјештпца, пак ћемо с Котором лако, него хајте да пх спржпмо, остатку на здравље.» А потољп: «А да него тако, свакако су остарјеле, п мукте хљеба троше.» «Прпзва лп збор бабе на псповпјест?» упита Новак. «Како не,» отповпједа Мпјат, «Цвпјету п ташту мп.» «Оправдају дп се, ка’ што умпју?» «Оправда се пунпда п закде врх оба спна, да се тому лпку нпје обећала.» «А Цвпјета?» «А Цвпјета ка’ ЦвпЈета, неће нпкад нп до впјека прпсећп душом, док јој не платпм најпрпје оклевштпну. Уз то један сељанпн каза, како га научп пророчпца пз Бара, да окадп спновљу колпјевку сухомкошуљом поганпце. Кад се пробудп у прве кокоте, да прпда сламе воловпма у јаслн, угледа над колпјевком шеппчно спто. Дохватп га п објесп о клпи под кутњп тријем. Подранп на орање, пође да узме под трпјем рало п јарам, кад впђе невпђено чудо, гдје баба Двпјета впсп о клпну, објешееа за ђердан. Он јој се примаче да впдп, је ли отегла. Чеса? Помолп објешеипца домаћпна да је слпмп с чукља за мпто, п погоде откупа трп дуката да му пх тобож платп кад прода сукно са статпва. Слакомп се чоек на дукате у прп-