Topola

258

њпјех поклада до Васиљева дневп, не руча нпкад дома. Кад угледа пекну рече: «Ада си је господсеи ужирио». А ја њему : «3алуду, кнеже, кад се од ње не ћу омрсптп.» А он зачуђеп; «Нпјеку ками! што говорпш чоече!» А ја: «Господару пде глава п задњп черек у поклон, попу другп, уз бпр; два сам прва пзпо још љети кад мп пестаде домаћега жпта, а мене ће остатп оно дробно омрску. Некому на глас а некому на част. » На то ће тп кнез; «А да бпх те научпо, како ћеш датп свакому од шаке до лакта.» «А како?» припптам ја. «Тп је, рече, убпј, осмудп п остружп, пак је објесп о соху, пред кућу, као да јој се крв цпједп, нека је свако гледа п нека се дпвп, па кад прпмрачи, унесп је у кућу крадпмпде, а кад је унесеш п спремиш, пзађп опет па двор п станп у вас глас да кукаш: Украде мп неко пекну са сохе. Тако тп не ће нпко зазирати да му од ње пошљеш.» Хоћу лп, не ћу лп, преЛlстп ме грпјех да послушам кнеза. Објеспм пекну сређену о соху, пак уљегнем у подрум да преточпм чабрпћ впна. Кад се вратпмо пред кућу, кад лп пекне није, него је неко понпо прцје мене. Станп тп ја збпља да кукам, а кнез од некуд дође п рече мп : «Впкај п кукај боље, да тп прпје село вјерује!» Ја му се кунп п преклињп, да је пстпна п да се не шалпм. А он опет: «Тако, куме, тако, сад сп подмпрпо поклои, бпр п дуг, него' ми платп свјет.»