Topola

259

«То тпје он истп очистпо!» прекинеМнјат. «А да ко, до н.ега?» поврне Новак: «ко ће с кнезом да ратп ? Тер се ја настави једнога кадуђера превлачкога, да га помоди на духовну, да ми плати пекну, или да ми се за њу оправи кдетвом. Кнез се њим изруга п пзасмије, као ко је обијесан. Тежа ми је његова спла него своја невоља! Теже ми је, што се са мном брука, него што ми изједе божитњп ручак! Док ја учиним њему позов, да судимо данас у Котору, допаде ме зваће од господара да му носим поклон, или да с његова пдем преко гранпце, а у пустој кући, јер су тобож месојеђе, нема мрса ни мишу. Него знаш што ћемо ? Ти ми зајми та твој кодач, да га понесем проњару у поклон, а ја ћу му твој раздог препоручити боље него да је мој. Он сједи у суду и може чоека с вјешала дићи. Да знаш ти, колико је он кривијех исправио, а правијех искривио ?!» «И сиромашке муке прождро!» придаде Мнјат. «Е ја!» потврди Новак, «ади даје просто, кад ти је од узданице.» У то приспију па пазар и погодс месо у три перпере, да их Иовак плати Мијату од првијех творпла што усири. 11. Которски суд ередовјечип. Пошто месо промијенп торбу, уљегну пут-