Topola

266

чку ријеч: Ррђа се од гвожђа никад не одваје, ту није госиоства гдје га лоза не даје .*> На то се Враћен сптан насмпје и замолп Друшка да му опет ту пословицу изустп, да је боље у памет прптврди. «Нпје тако, мој ДрушкО; мој спнко; јер мп по годпнама можеш син бптп Свака је лоза једном нпкла, пак се временом разгранала и жилама учврстила. II Пачквалије пре тргарпо сиром п опутом: пак му срећом један превлачкп калуђер остави на сахранп прошпту торбу, да му је чува док се повратп из свете земље, гдје је ходпо да целива божјп гроб. Тамо га омете чума, а Пачквалп, кад му чу пустп глас, отворп торбу п међу прњама п рутинама нађе драги камен од јасоФпје, пз којега спјевају варовнпце као пз ужарене мазпје гк ткђа кад је ковач млатп, уз којега се може вечератп као уза зубљу. Дарује кам благу светога Марка, а добпје у уздар млетачко пдемство п многе друге повластпце; то лп не би тп кад сачуваш дужду Боку п у њој властелу. Даћемо тп мп господа четвртпну превлачке црковпне, столац у црквп, и мјесто у суду, според најстарпјпх кућа. Такве среће, ако узпмаш памети, не ћете запастп у твом вијеку.» Ту утврде руку на руку божју вјеру. Друшко пзађе весео, а Враћен напише и опремп лпст суднпцп.ма, да поступају с Друшком на лијепе. Друшко нађе Мпјата, одвојп га од ка-