Topola

273

и наређпвадп, кад је она бпла занијемљела и заковрчила:» А судпја: «Опет ти вељу дане пресиједаш редовника.* Калуђер продужп : «Спн јој Друшко, ево га овдје, нпједка се да испуни материну задужбину, него пребацује п одмиче, као да ће га сном проћи. Он живи с тога под родитељевијем проклеством, пак би ми духовници били дужнп даму дом не полазимо ни о богојављењу ни о крсниди, ни да му отиојамо нп прекађујемо, но се све надали да ће доћи при себи и на прави пут, пак га не хћесмо одбијати од цркве, ни пред пуком обличити...* А Друшко: «Јер су ви биле милије проскуре и бирови, но дрковни закони...» А судија: «11 трећом тп велим да мучиш!» Калуђер закључи: «Гlослало ме браство к вама, којп земљп судите...» А Друшко га опет прекнде; «И калуђерима, ако ће да им госпоство устраје.» Судија се надме и впкне : « Друшко, језиком за зубе!» Калуђер настави: «Да вп сведете руком од суда овога Друшка, да преда манастиру звона, еда би му матери било лакше души, и да слимп са себе клетву родитељску, у коју је упао.» А Друшко смијући се: «Ако ли га земаљски суд не натјера да преда звона силимице, ми ћемо га калуђери по нашијем законима спржити жива, као душу изгубље-

Прип. Ст. Љ.