Topola

274

ну п незнабожну а матер му нсписатп нз читуље мртвачке, као да нпје бпда кршгена.» А судпја: <-Мучп умукао!» (пак у себп) «Ако ћу тп ја! Не шали се барем пред судом, но кажуј право, рашта нпјесп пзвршпо у трп љета матерпну задужбпну, но зановеташ и одмппеш, као да ће те сном проћп.» На то ће Друшко озбпљно: «Моја је кућа од памтпвијека побожна п богобојазна, о тому су жнвп свједоцп многп прпједозп што висе п данас о светпјем приликама у которској црквп. Ја се нпјесам од њпх пзродио, но краспо п потпомагао своју цркву, у којој сам крштен п вјенпан, и гдје ће мп костп опочпнутп, ако мп буде од Бога суђено. Но од кад калуђерп ударпше у махнптп вјетар, омрзну мпс њпх светп Мпхапл (Боже мп не уппшп у грпјех), пак рекох у себп: ако пм не ћу жље радитп, а' но пм барем не ћу добре мпслптп. У старо доба калуђерп основаше манастире п подпгоше храмове прошњом и постом, а данас пуне своју торбу, па кад пм прелпјева, одлпју је братаипћпма, п сестричинама, а пуку проповпједају мјестп слова божјега навјете ђавоље, док га смампше и обезумпше, да ударп у несвпјеснп вртолац, а уз то манастпрп пропадају, цркве гппу а вјера. тоне. Но п ако мп нпје матп оставпла та звона светоме Мпхаплу, јер је смрт пз убаха украде, ја бп их псто прпложпо маиастпру на славу Аранђелову, којп ће ми мјерптп душу