Topola

на теразијн кад гођ буде и судпти потање но ви. Ади кад промислим кому ћу пх датп п ко ће с њпма владатп, ударе мп пламовп уз плећа, пак задрхтим као лист на горп кад га сјевер ошпне. Нема већ редовника старога кова, посника, трудољубада и штедника, да саде п граде, сјетника, мпротвораца, да тјеше п туле, но их има саможпваца, да пожпжу, драже п на свако зло наведају. Ја се данимпце с пуком мијешам, пак пујем п видим што му ти свети оци у ухо удијевају. Ако смо и једне вјере нијесмо једне ћуди; ако смо и браћа, нијесмо дружпна. Ко ђаволом тпкве сади, о главу му се ломе! Не дам звона без муке!» На то ће калуђер тихо. «Ја нијесам дошао пред ове образе да се псујем п брукам, него да се судпм и разлогу подам. Друшко скаче јеленовијем скоком у лпсичпјој кожи, као ко је суду п закучицама вјешт, а мени слане кпте по образу бију од његова стида. Ако пропадају цркве п манастири, није крив ко их надвара и њихово тражи, но ко им имање прптиска, задужбине устеже, рукодавање потоми. Не жали се Друшко на калуђере, што манастирскијем напуњају своју торбу, но жали гато је не изруче у његову. Не лаје куцо села ради, но себе ради! Такву је соју људи Христос гонио бичем из светог Сиона!» Судија осудп договорно с дружином: «Ти Друшко не ћеш дати звона попу ни ђаку, но Богу и цркви, ма пх сутрадан ка-

275