Topola

276

луђерп продалп. У трп годпне од кад ти је мати премивула, нојесп се суду пожалпо да тп је напаст. и да су калуђерп прпјеварке заппсалп ту задужбппу у ње пме, но си сад ударпо да се отпмаш, пак си то зачео с дебљега краја. Ваља да даш звона до Митровадне, кад што прпступп, из ока пл пз бока илп ће ти суд лирбом продаватп добра да дркву намирп.» Друшко изађе незремиде, повпкујући; «Како право тако здраво;» а калуђер по за њпм тихо смирено Кад пзађе њпх двојида из суда, уљегну кнез п Новак. Исприча Новак суду, како му је кнез пзпо прасицу мајсторскп, тек да га омрази с господаром да му нема одшта понпјети поклона. А кпез жпвахно; «Тешко ономе, који се узда у лаж п у шупљу тпкву. Господо! договорплп се некп кметпћп да не дају господарима нп увјета ни поклона, па кад дођу кола к бриЈвгу, стадоше да лажу п да потварају. Нпјесам ја учпо Новака да вјеша пекну о соху, нптп сам се учен шалпти с таквом сојом људи, него сам ту невољу свјетовао да носп господару поклон да узажпви на његово, јер коју руку нпје сјећп, ваља љубитп. Но је Новаку бпло драже да оно месо здробп својом жвакалпцом, п да почасти двије трп скоровечерње делпје, што дигоше свпјет на тољагу, пс којијема се удружио да наговарају кметпће да се одмећу господарпма. Док је печенпце трајало, а