Topola

283

јаше, пак са свом снагом окројо га поиу сљепачки по врх главе. Пане духовник у несвијест, својом крвљу облит, а Мијат стоцем прптукује докле га с душом растави. Свуче Мпјат себе и попа, обуче љегове хаљине, а њега оставп гола нага, као што се од мајке роди, пак изађе лагано из тамнпде с крстом у руци а с петраиљом о врату. Срећом Мијатовом били оба једнога стаса и једнијех година, а један другоме доста близу налицали пак му се страже лонизно уклоне с врата, да Мијат у попово име слободнпје нзађе, и да му пошту учпне.* На Бога нађе Мијат један грчки брод, који се та исти дан спремао на пут к истоку. Мијат му се каже аџијом, који иде да полази света мјеста. Брод га за душу прихватп п без бродарпне п другог трошка превезе у Царпград. Двадесет и пет дана ходио је Мијат из Цариграда преко Румелије и горње Арбаније коначећи по хановима и колибама, просећи хљеба за љубав божју, док приспије го и бос у Црну Гору. Ту сестани код једпог побратима у селу Дупилу подну Црмнице, и трећи дан по уздану пријатељу поручи жени у приморје: «да се је по бож-

*) Кад сам ову приповијест првом чуо од калуђера Мојсеја Вукчића Грбљаипна, помињем се да јеовдјепримјетио, како су по тада Млечићи раздвајади сужње од исповједиика једнијем бојем, па сред којега је окно с решетком, да једаи другога не види; јер, рече старац, зло и несрећа уче чоека памети.