Topola

346

те: На ватрп кљука великп мјсдепи котао од четири виједра, п у њега се варп рпба, што се ваља и скакуће по површпни чорбе како је кад кључ гони плп смота. Обиде Друшко цпјелу кухпну, гледа впдилп га ко, слуша плешули чпје стопе, прпмакне котлу проклету руку. Хоће, не ће, заже с очпма, стисне срцем и пзручп угаснп прашак пз мједене кутпје у сред котла, пак бојећп се да то нпје доста, скопа мећавпцу, ужене је у котао, такпе му њом дно, пак оберучке станс да мијеша чорбу, како бч се прпје свакп грумћпч растоппо п отров опрпјенула до једноме комаду рпбе. Повратп мећавпцу гдје је п бпла, пак да се нпко пе сјетп гдје је п што ради, тркпе у цркву п умнјеша се међу пуком, који се с крстима враћао. Но свршетку лнтпје, раздијелп се скуп на буљуко да благују, да тргују, да се прпјатељ с прпјатељем а зпанац са знанцем поцелпва и за здравље уппта. Игуман са свештенпцпма, с кнежевпма и с Друшком сједе око велике трпсзе, очита пјесму празнпку, благослови поставу п наздравп гостпма. Дјацп прппесу рпбу у велпкпјем косптерипјем жђелама; свак стане да једе драговољно пза онолико пута. Другако посрка п он двпје трп ожпце чорбе н очебрспе драчпцу рпбе као мачка. Отац Макспм заврата најпрвп, пане главом у бљудп п издахне мпрно као тпћ. Осталп помпсле да му је у грлу запала драча