Topola

4

правили озбиљни, тобоже стручњаци, па ии се свиди, а други опет забленули се па зинули од тешка чуда. Било их је дабогме двоје троје, који су поругљиво развлачили усне и гледали лепотицу .љутито, оштро, као да је грех, бити леп. Прође д’ их улицом двоје заједно иди стоје гдегод по више њих, одмах се пренине разговор. На гдекојем си лицу дотле могао читати, да му је дуго време; то лице наједаред оживи, кад угледа лепи лик, а набрано се чело разведри. Свако се то нешто жацне. Кад се женскиља та укаже, било је, као кад сунчан зрак падне на бонор ружа те се мушвце устумарају вртећи се у округ. Прошла су крај ње те ју погледала и два мушкарца, што их туда пут нанесе, ћутао је и један и други. Обоје су по изгледу били мирни, озбиљни, достојанствени и племевити; један млађи, црне косе, угледан, у цртама му тек по који траг мекоћи ; други старији, јот угледнији, ччсто мами од свакога поштовање; над замишљеним му се челом силно диже вредњи део главе али је глава ту сва ћелава. Кад погледи човек њих двоје, вао да гледа ватренога Ахилеја уз великога Агамемнона, господара народима. Млађи је изненађено погледао на милотну женскнњу; а старији се баш није задивио: мора да се досад већ сретао са лепотицом том; као да је није ни спазио, тако су га