Topola

I. Благо са Дила.

Било је то у доба, вад су највеће врућине; сунде припекло а у граду Атињана упутила се вита, млађана женскива журним кроком прено агоре. Назориде за њом иде робива. Когод се сретне са том гкенскивом, свако ти јој погледа у лиде, за аом се посде осврне па неколиво тренутава стоји тако као прикован те гледа за њоме. Тако је то било с дана у дан, кадгод се укаже на удици. Дабогме да је ретко која отмена Атињанка јавно по улицах ходала те је и то донекле био узрок, што су толико запиаали оком за н>у, али је главно било то, што је та женскива била лепа прелепа, да ти око стане. Задивио се свако, ко се срео своме и у лице јој погледао или се за вом осврнуо не скидајући ока све. А није сваком једнако на лицу исписано било, како се диви лепоме створу. Једни се смешили чисто задовољно, седобрадим би старкељама очи севнуле, било их је, што су похотничким гледом за вом гледали, невима се опет на лиду огледало страхоштоваве, као да им се јавила богива. Једни се