Topola

5

ванда обхрвале друге мисли. Млађем је већ било на језику, да га нешхо запита али се у исти мах и свлада те не проговори ни речи. За њииа је ишао роб. Упутили се дугим прашњавим путем до Пиреја. Како су ходили,сваки час је млађи погледао на сјајну површину Саронскога залива, нао да хоће нешто да смотри. Око му је било оштро кано око соколово. Угледао је галију, коју нико други не би још могао догледати. Видео је, над је искрснуда иза окрајка на обзорју мора сињега. У даљвој се даљини није дало видити, како се галија миче. Човек ова соколова изгледао је, као да уме господарити над собом; али кад је тако нетренимице гледао на даљњу галију, причинило се покаткад на који час, као да дахом својих сопствених груди хоће да напери спора једра. Погледа ли човек путу на десно, то ће му се поглед зауставити мало подаље на зиду, што се канда у недоглед повукао од града до гребените обале морске. Обрне л’ се на лево, види такав исти зид, што у тај мах чисто расте пред очима гледаочевим. Зидари мећу сечено камење једно на друго, све на четир ћошка истесано, па где се камење дигло, ту затутње надалеко маљеви, што ударају запорке у камење. И тај се зид повукао доле до мора; тамо се широко заошинуо, Горе је опасао град а