Topola

А другп je онај био славан вајар и резач на меду и мрамору, звао се Фидија. Његов је рукотвор био грдни кип „Атине, прве на бојишту“, што с висине Акропоља гледа по свој земљи Атичкој па чав и на дебело море, где лађари на повратву свагда радосно поздраве златосјајни врх копља богињина као прво знамење из бравевине „љубичЈцом увенчана града Атине.“ " Дугачки редови сеченога камева изгледали су чисто једноливи, али нимадо нису били тмасти, јер се над њима сјала светлост грчкога неба. Свет се туда ужурбао, силне мазге носе терет од пристаништа у град, од града у пристаниште а гончини вичу и журе их. Подекоја је масдина извирила сасвим на пут, у зеленој круни њеној час по залебди свеж дах, што дође с мора. Кад ћарлине дах тај, скине вајар с главе петас са широким сбодом а ветрић му омилује високо голо чело. „Олимпљанин* пак корача све јаче а ока не скида са тријере, што је мало по мало са пучине морске све ближе додазила ка пристаништу. Дођоше тако обоје до пристаништа. И ту тај Одимпљанин оком гледа све па се задовољно смеши. Његово је већинои то дело, што се ту оку указује, новина народу грчком у оно доба; широки, красни, прави путови. Ту је велико пазариште, унаоволо свуда тремнади; пазариште

7