Topola

138

лонске; ја ти пак кажем, да у оној долини до Кефиса никад не пире сурови ветри, да се тамо велени винова лоза и смоква, да тамо дветају зеленкаде, пошкропљене најчистијом росом, и љубичице и злаћани арокос и бршљан са меком врежом . . Црте песниЕове ватрено се зажариле. кад је стао славити дивоте свога завичаја а погледао у бисхре очи младићеве. Најпосле га узме за руку па прозбори: „Та дофи једаред и саа у лепи мој завичај, или још боље, хајде самном овај час, па проживи један дан на пољсеом дому мом на Кефисовој обали; покашћу ти моје цитре и лире, па ако ти је воља, можеио као но Аркадсви пастири поделити мејдан у свирци и певању.“ Цитраш се насмешн а Перикле мало после рече: ,Ја ty за који дан једаред довести младога Аспасија на пољски твој дом; та треба вам за мејдан ваш у свирци и певању зацело још и судија. “ „Аспасије се зове тај младпћ?* повиче песнин; „име ме то опомиве на име лепе нене Мидићанке, о којој сам у последње вреие чуо“ Цитраш порумени. Тој ее руменн зачудио песник. Још је једнако држао у својој руци иладићеву руку, коју је' узео Аио у опроштај. Па гле, у тај мах оживи у њему осећај неки, што га је без сумае имао већ ппе, али није сасвим знао за-њ.