Topola

142

na ce онда обрне и лагано пође низ Акропољ а још једаред се осврне. „Ништа се не бој, што тај знаде нашу тајну!“ рече Перивле Аспасији. „Ја сам овај час то исто теби хтела да кажем!* одговори Аспасија, смешећи се. „Ниси ли сувише брзо провидила ту племениту песничву душу?“ запита Перикде. „Та тако је ведра и чиста до дна, као вали у Кефиса,* одврати Аспасија. „Али хајде да се сиђемо овим окомвом* настави; „мене је прострујила сва запарност летњега вечера па ми усне жедне за свежим напитком“ „Хајде!* рече Перикде; „само неколико корачаји на десно, с оне стране зида доле, па смо пред Еановом пештером са слављенои чесмом, која ће уснама твојим одмах дати жељене свежине. “ Перикле се и Аспасија сиђу низ неволико степена, што су били урезани у стену. Дођу тада до пештере и до чесме, која је пред пештерои извирала из земље. Била је то чесма Кдепсидра, којој поватвад вода сасвим усане, па се онда наједаред опет врати. Аспасија захити у длан воде па попије. Затии захити опет и враголасто-умиљато понуди прегршт бистре свеже воде Периклу.