Topola

144

рече* Аспасија, „али је ова пештера сувише лепа и угодна за бога сељака и пастира.“ „Имаш право,* на то ће Перивле, „и још више, него што мислшп: ако је наиме истина, што прича стара скасва, да је баш ова пештера била најзнаменитија ложница, што су је икада Јелнни славили: да Је ту у пријатном сумраву пештере бог светлости Аполон обљубио ружичеу ћерку Ерехтејеву, Ереусу, и да се ту зачео Ијон, праотац нашег ијонског племена!* „Шта?“ кликне Аспасија, сва узбуђена, пола у шали, пола у збиљи, „ово је овде колевка најплеменитијем племену грчком, шхо цвета и напредује овде по жупама земље Атике и преко на обалама мога завичаја ? Па девојке Атинвиње не ките сваки дан зидове овој пештери венцима од ружа и кринова? А уместо светлог бога Аполона, стоји ту са шировнм лицем незграпни Арвађанпн, па се кези, туђин таЈ из оних непријатељскнх, тавних брегова у Пелопонису ?“ Смешећи се одговори Перикле: „Што се толико љутшп на бога тишине горске и шумске? Ја бар не знам викојег бога, под чијии би се окриљем двоје ватрених драгнх могло слађе грлити, него под окриљем онога, што даје ндиличан мир и радост*. . . „Но“, внкне Аспасија, „за једно му барем кажем: хвала, ато за лад овај, што ми даје у својој пештери! 8