Topola

155

„А ту дену „НеРеш тв моћи нзгда платити крај свег твог богатства!“ одврати нагло Аспасвја. Иповее се мало узврпољи на столици: „Што извЕЈаш?“ затвм а црте му опет задобију доброћудни овај израз. „Те нисе више на продају! То је све. Еупио те другв. По коју цену то је aerosa ствар. Како је то главон велики Перивле, то се не љутвм ни на њега ви ва тебе. Меви је Перикле мио па му ве замерам; једаред ми је учивво велиЕу услугу, коју му већу вигда заборавити. Скивуо ми је с врата несвосву жеву, тада још лепу, ади и веливу инаџиницу Телесипу. Нева га богови благослове за то!“ Кадгод је била реч о Перивлу, свагда је тај благосл>в сашао с Иповикових уста. РеЕавши то АспасЕЈи, уставе и оде. Кад је OTEniaOi врва је мисао била Аспасији, да се за њу ве пралича више бити гошћа Ипоаику. Дозове своју робињу, ревне јој, да помеће све ствари њеве ва две три мазге ва да их одвесе до веке позаанице Милвћанке, старије жеве, Еоја је већ од веколвко годива амо живила у Атанв. С Асаасијивом је матером од нладоств још друговала те је и младу своју земљакињу матерввсЕи миловала. Асаасија аоручи Иповику, да ће се одсе-