Topola

156

лити од вега, захвали му на указаном гостољубљу, прерушн се опет у цитраша па с робињом пође, да потражи Перикда на дому његовом. До тога се дана још није била усудила на тај корак, па ни прерутена. Данас пак ју гонило нестршвење, да одмах потражи прилику, да се поразговори и посаветује с пријатељем, шта сад да ради, езд је отишла из .Иаоникове куће. Кад је Аспасија отишла, јаве Ипонику вегови људи, да је дошао роб од Пирилампа п донео паунче једно, за Милићанву, која живи на његовом дому. Ипоник није ништа на свету мрзио тако, као Пирилампове пауне, па да је послушао био прво нагло узбуђеве свог срца, одмах би завреуо био шију паунчету. Али се задовољи тиме, што ће набрати чело и рећи: „Милићанка еије више код мене, а не знам, каио је отншла. Однесате пауна до Периклове куће. Зацело га је тај купио“. Дотле је Аспасија идући Периклу дошла била на агиру. Како се некако журајиво провлачила кроз тишму непозната света, сретне је наједаред Адкамен. Вајар стане пред њу, погледа јој у очи бистрим својим и ведрим очпма па прозбори,