Topola

157

смешећи се надмоћно: „Камо, лепи цитрашу? Зацело до Перикла? Дајте богови, да нови пријатељи сретнији буду с тобом и са наклоношћу твојом негсАстари 1“ „Коме сам икада дала права на себе?* упита Аспасија. „Међу осталима и менн!“ одговори Адкамен. „Теби?“ рече Аспасија. „Дала сам ти, што ти треба, што је образниву бало потребно. Ни више ни ман.е!“ „Жена мора дати све иди ништа!“прихвати Алкамен. „E а ти заборави, да сам ти дала ишта!“ викне Аспасија па је нестане у тишми. Нагло су аих двоје изговорили то неволико речи. Алкамен се касмешио горко и поругљиво. Аспасија је журно наставила свој пут, На Периклову је дому то јутро домаћица Телесипа радила побожан неви посао. Што је по њеном мњењу Иерикле у домазлуву пренебрегавао, вадала се, да ће јој за то дати отштете Зевс Ктисије, заштитник и множилац имања, кога су сви побожни Атињани поштовали и службу му служили на дому. Нико није тако добро знао прадедовске обичаје, као Телесипа. Чело своје и десно плеће обавила је вуненим нитима, узела је онда нов земљан ловац са заклопцем, обвила му дршке