Topola

158

'белом вуном, метла у лонац смесу свакојака воћа, с чистом водом и уљеа, па дар тај у славу реченом богу оставила у вајат. Баш је свршила побожни свој посао, а наједаред примети, нако је вратар пустио неког роба у кућу. Роб је тај ва рамену носио велику неку страну твду са дугачким перјем на репу и са свезашш ногама. Роб јави, да је та тида Периклова, скине ју па оде својим путеи. Телесппа се зачудила па није управо знала, шта да мисли о тој ствари. Јели Перикле тицу ту купио на пијади, па треба лп је за ручак очупати и испећи? Али се Пери Еле иначе врло сдабо бринуо за домазлук. Телесипа се решила дочекати, да јој се муж врати кући. Засад однесе тицу у мало двориште. где је бпла живина. У тај пар уђе на спољашња врата женскнња једна, за њои робнња. Телесипа јој пође у сусрет а из густога се иматијона извије позната глава и лице пријатељпце њене Елпинике. На цртама је Елпинпкиним бнла овога пута необична озбиљност. Сва је била узбуђена, кретала се нагло, очи су јој пграле несигурно а усне дрхтале, као од нестрпљења, да нешто кажу, да се излију, да скину са себе важау какву тајну.