Topola

164

те није ни пазио, шта ја радим. Наскоро затим дође му један вријатељ, да га обнђе, Кад је видио аушјлвју на грудих Пернклових, скине ју па је баци. Перикле се пробуди из полусна, онда му пријатељ рекне бар тако ми прзповеда роб, који се баш десио у соби :„Жене су ти обесиле амајлију о врат: ја сам просвећен човек па сам ти свинуо то чудо!“ „Добро си радпо“, одговорио је на то Перикле, „ади бих те ја држао био још за просвећенијег, да сп оставио бво амајлију ва врату*. „То је бао зацело један од тнх образнзка по новом кроју“, рече Елпзеика. „Ннкад нисам бегенисала Перпкла како сам п могла бегенисатп супарника дпчноме в несравњеном брату иом? Алз сад сам баш омрзнула на њега, откако се дао у руке том Фидијв, Пктпну и Каликрату и свима онпм другпиа, што сад толзку ларму праве грамзећи за чашћу, а сваку праву заслугу у закутак бацају. Док се свз ти са длетом и мистрнјом праве важвп по Акро пољу, дотле мора честити Полигнот, вешти мајстор, кога је мој брат Киион толзко ценио и штовао, седити скрштевих рукуА Елпиника се још веко време тако тужила Телесипи, али се најпосде дигла те пошла. Телесипа ју отпратз до перзстзла, Тамо се вих две, као обзчно жене, које прп растанку врло тешко нађу последњу реч, јовл мало разговарале на врагу о великој „дневвој вовостз*.