Topola

165

Тада се наједаред отворе спољашња врата а младић један уђе у кућу. Младић је тај био необачно леп. Обадве се женске по строгом атиеском закону хребале уклонити исаред туђина мушаарца. Аји су њих две осхале као праковане. Па је ли то бао човек, наје ли зар бадо голобрадо момче, шхо им се указало? А и пре но шхо је Телесипа могла доћи право к себи, већ је младић исхо хако скромно као и љупао запихао ју, да ли је Перикле код куће и да ли је вољан, пусхихи к себи схранца, који је дошао, да га походи. „Муж ми није еод вуће!* одговорила је Телесипа. „Мило ми је, хе смем поздравити вегову љубу, домаћвцу ове куће!“ рећи ће њој на хо младић. „Ја сам,“ насхави, вао с намером ошхрије наглашујући незгодна имена, „ПасиЕОмпс, син Ексекестида вз —није смео petii: из Милиха јер је видио, у Еавве је шаке пао, хе да ху не би баш проЕопсао, вад би споменуо весели Милих. СваЕако te се најмање сумњахи на њ, аво Еаже, да је пз непоЕвареее Опархе „Ја сам,“ рече даЕле, „Пасивомпс, син ЕксеЕесхида из Спархе. Мог оца Ексекесхида охац Асхрампсих добро је живио са одеи оца Периклова!“ Кад је ЕдпиниЕа, ЛаконисЕиња, чула, да је младић из Спархе, сва се чисто занела.