Topola

166

„Добродошао, странче!* кливне, „ако долазиш из земље доброг старог реда! Али војој си мајци син, сине сурове Спарте, те си тако космат, па тако ввтав и гвбак?“ „Јасам се изметнуо!“ одврати младић. „Код куће су у Спарти увек мислили, да сам женско. А ипак се нисам никога бојао, ко је хтео да се мери самном, Многога сам видио пред собом у прашини. Алн ми то ннје помогло. Прв свем том ме све једнаво сматрају за женско. То ми већ додвја, па да бих побегао од ругача, а ја се решим, да одем у туђину па да се не вратнм пре у Спарту, догод ми не проклија брада. Засад мислим остати овде у Атини те ћу се восветити лепни вештннама, које овде цветају.“ „Ја ћу те препоручитн честитом мајстору Полигноту", рече Елпннива; „надам се, да си сликар ане охоли вавав каменаш, што их овде у нас вма тма божја!“ „Камење нисам научио тесати," одговори младић; „али се у бојама равазвајем толиво, воливо и један мога пола, ма да ми засад ннје нуждан нивавав занат, јер ја, хвала боговнма, живим од свога“ „Каво ти се допада Атина?* питала је даље Елпиннва, ,па ваво ти се допада овдашњи свет?* „Допадали би ми пе сви,“ рече младић, ,вад би сви бпли таво часни а уједно и мило-