Topola

167

крвни, као они што су, које су ми богови тако брзо после доласка мога извели на сусрет у ОБОЈ Кући“ „Младићу!“ кликне Елпиника одушевљено, „с тобом се може подичити твој завичајl Еј, кад би нешто наша атвнска омладина била тако учтива п свромна! Ој сретна Спарто l сретне спартанске мајке и жене и девојке!“ „Је ли истина“, узе реч Телесипа, „да су спартанске жене најдепше у свој Јелади? Често сам слушала где то говоре." Младићу каеда није пријатно било то питање. Ноздрве му мало задрхташе а усне мало штрецнуше, кад омаловажавајући прозбори: „Ако је неотесан лик и лепота свеједно, онда су спартанске жене најлепше!- „Али ако пресуђује финоћа и племенитост лика“, дода космати странад после маде почивке, насмешивши се најумилније, а притом погледа лик и лице Елпиникино. „онда је право и боговима драго, да се Атињанкама досуди првенство у лепоти!“ „Спартански младићу,“ рече Елпиника, „ти збориш, као што је зборио мајстор Полигнот, кад је с мојим братом Кимоном дошао са Таса аио у Атину и мене замолио, да сме узети моје црте за најлепшу ћерку Пријамову на слици, којом је уресао шарену двораву. Петнаест сам му дана седила у шареној дворани, па ме је снимао црту по црту. к