Topola

188

женском оделу. Са уста му се отео узвнз чуђења. Милићанка је у идилу доливе Кифисове упала као чудо неко, што и сувише заслепљује и поражава. Некако је туђински взгледала у тој сеоској ташишз. Донела је са собом аромат нека, аромат лепоте и младости, пгго опвјз, што нанда превазплазз све мномарисе зелевога гаја и мирзс свију цветова у бзшти. „Буда задовољна Аспасија*, рече Софовле, водећи леиотиду са пријатељзм њеним дуж стазе једне, омеђене лиснатом лозом, „будн задовољаа с тимз, шго је природа урадила за ово место. Нећеш нмати повода, дивити се баштованској вештнни Алпњава. Врло добро знам, да ви асвјатски Јеливи боље рззумете, него ми с ове страае мора, вештачви засадити дпвне баште в перпвоје, са лавириетнма, реметама и пештерамз. Та вмате тамо пред очима угледе; тзмо су вам они персијсзи пространи, давни рајеви, Ма Атпњани маслимо, да је лепа орзрода, као и лепа жена, лепа и кад је неукрашена*. „Пусти само, нек се Аспасоја прође мало по овоме загају", рече Перикле, „па своро нећеш взгае зздовољан бити са неналиченом природом. Скоро ће те ова заједно са баштом твојом опчинети н преобразитп. То је тако њеа обпчај. Где ти та стане, ту клвја под ногама њеним. Људма уме неирвметпо да ззбоде бодљу у срце, аа кад јој са уста сађу