Topola

189

две три речи о башти твојој, нећеш пре мировата, док не удесиш по штогод, што се даје сраввити са воћњаком Есперида, или са баштом Аполововом ва крајњој гранвцн морској, чли са Зевсовим в Афоод#гиним баштама у Еирини, или са баттама Мидинпм, у војима има ружа са сто листова, или бар што је кадро мерити се са баштовавском вештаном Омирскога краља Феачанирз АлкиноЈа на Схерији“. „Звам ја“, одврати Софокле, „да то мало жене уме да доврача немир у срца мушзараца. Имај милости, лепа врачаро, па вемој преобразити мене и ову моју башту 1 Досзд сам хако 83довол>ан ж тако срећан бео овде. Је ли сијадо сувце на своду небеснои, радовао сам се. што ми зру маслине, смокве и шиаца; је ш кишу пустио Зевс, то сам му захваљивао, јер су ми се ливаде зелениле. Задовољан сам бво са онвм, чега је бало: двећа у пролеће, лада лети, воћа у јесен, свежег зрака и ветра е благословене твшине зкми. Пре свега паа, моћна Аспасијо, немој ми затрти и преобразити ово, што ми је навиком постало најмилије п што је љубавнику и песнику увек добродошло: убаву тајеост овог жбуња ловоровог, овах мрчика и ружа,“ »Зар одиста", уђе Аспасија у реч, „ловором осењена самсФа најввше годи песнику? Зар не би требало да изађе ез тихога лада у пуну светлост света и живота, да сасвим сазре?“