Topola

191

дуси, Овде онде нашло се и по које место с бујном травом, где се човек могао прућитн, да се одаори, и да мирујући и сневајући ужиза свежу ладоваеу ладз. Била је ту и једна пештера у стени, с поља у %ола застрта цветном врежом; увутри је било седишта и душева, који те чисто маме, да у највећој врућини свратиш мало амо. Кад је видила Аспасија красно то одмориште, сва се раздрагала па се драговољно одазвала понуди пријатељевој те села на траву. Перикле се и Софокле угледају па њу па и онв седну. Одатле се видили бастри вадн потоаа, који се овде у прпродном: ееком стееовитом кориту мало загатио. У шарезој светлости лебдили су и играли се вилини коњици над цвећем по обали, као да их је опзло сунце, а лепе две ненаудне водеиде ввјугале се по кристалној води, мисле, нико их не види, па чисто пишу своје брзе, предрагосне кривуде. Ала кад им гледаоце издаде тих шушањ, нагло се увукоше под грмоввту травурину , што се силно разврежила и обесила са обале у поток. „Младожења и млада“, рече Софокле: „често их овде присдушаујем. Никад се то двоје не растављају „Тешко је и , поче Перикле иосле мале почивке, за које се сви и нехотице заеели дахом природе, што је око аих вејао —■ „тешко је, вз мирнога овог света опет се у духу на-