Topola

192

траг врнути к људима и стварима, од којих је човек теЕ побегао. ноје је оставио далеко за собом. Па ипак бз цељ дапашњем нашем путу, Аспасија, само у полав била постигнута, кад се sве бисмо сетилв ових људи и стварн, од којих смо амс добегли. Наггротив cs морамо ззбавити с љима најпре и пре свега другог, јер ве само да ми ти имаш мвого да саопштиш о догађајнма последњих дана, него те п ја сам морам убавестити о многом чеиу, што ти је остало заго&етно. Ту над водама умилно дебде виливп ковици, а јегуљасто-глатке окретее змијаце взаче по води своје лепе кружвће; али не треба за овај мах да аа њих мотримо, него лн сад ваља гозорнти о жпвотињама сасвам друге врсте, о вроклетам тицамз, које су и мени и теби јуче постале кобне: о вееретнпм взуеима Пирлламповам. Иповиа нас је вздао, те су једну од оеах тицз, која је вамењева бнла теби ва дзр, однелз мојој кући па је сиротвда дошлз у шаае госчз Телесипи.“ „Па каква је судба дочекала тамо туђивца?* упита Аспасија. „Ој ве питај ме за моју к паунову судбпву тога дава!“ одврати Перикле смешећи се. „Замисли себа оног човекз, коме су, као што велп скаска, на сто доиалч рођеау децу, за јело зготовљену; страву његову н ужас умем тек саз; да појмим, откако мз се десило то, што додуше