Topola

193

није сасвим тако ужасно, али се своро тако исто нора човек забезевнутн. Дивну ту тицу, о Еојој сам мислио, да баш у тај мах пред раздраганом Аспасвјом развија своје величанствено перје, в да је Аспасија у њој угледала Арга, кога јој је послао драган, да ју место њега чува са сто очију милоште ту сам тицу вадио на свом тањиру мртву, очерупану, нагрђену и накажену!* Од срца се наснејао Софовле тој приповетци. „Згрешио си“, рече, „што си тицу ту, Еоја је посвећена богиаи брава Ири, употребио у служби противнице љене, златне Афродите“..... „Гљев богова се истог дана, мој Перивле*, рече Аспасија, „куд и вамо већма излио на моју главу, него на тебе и твога пауна. Треба да знаш, да сам то асто јутро прерушена потражила те на дому твоме, те да сам и ја, вао онај паун. пала шава Телесипи. Није ме додуше заклала, као пауна, али ме је своро исто таво подмукло и свирепо дочевала. Таво ми богова, то је само желила Телесипа, да еојом срећом имам сто очију, као паун, ца да ми их све ископа. Уз ражљућену твоју жену била је таио још и нека времешна, сшешна женска, зове се Едгшника. Та ти се матрона загледала у младог цитраша па да изгори у л.убавном пламу, а после да исеочи из воже од једа, кад је открила. да је дптраш женсво. Изобличиле

Аспасија.