Topola

194

су ме те две арпије, пзружиле, нстерале из куће ! „Ја сам домаћица на огвишту овог дома!“ зипарала је Телесипа; „а ти си скитница, иилосница! ја ти заповедам, да одеш одавде!“ Уз то је још ревла, да ће се срда твога одрећи, али са огњишта твог није вољна устукнути. Па на част јој твоје огвпште, Перикле; али мислиш ли ти жени, која господари на огљишту твоме, признати право, да сме ружити и нападати жену, којој си ти своје срде дао?“ „Па шта звам?‘ одврати Перикле. „Атинске жене имају врло мало права. Али то, што већ имају, морамо поштовати. Та и онако допиру само до прага вутег“,. . . „То дакде канда нисте вз Атињани господари у вући,“ одговори Аспасија, ,него само ван вуће.... Како је то чудно I од жене правите робвњу а после се сами издајете вао робови тим робињама!“ ,Е то тн је брав!“ рече Перввле, слегаувши рамени, „Аво је то брав,“ одврати Аспасија, ж онда би можда боље било, да брава н не буде на свету.“ „Срда спаја љубав*, рече Перивле; „али љуба и господарида на дому постаје жена по з а вон у !* „По закону?* одговори Аспасија; „ја сам увев мислила, да љубљена жена постаје љуба