Topola

198

меха, нису пазили да строго и по реду казују своје мисли, јер им се у мишљење помешало сувише осећааа хе се свави час прекидали. Уа то су ослушнивали певање тице једне ј грању, удисали са особихим уживањем миродијни дах са ливада, видали час по које пуце са грозда војег, што се ниско обесио, или коју румеву, сочну јабуву с дрвета. Аспасија загризе једну јабуву па ју даде Перивлу а он се насмеши сав блажен, јерје знао, шта у знаковном језику љубавном значи, кад ко коме даде загрпжену јабуву. А нвсу пропуштали ни прилике, да запитају шхо и љубавна вророчансхва. У разговору је Аспасија оплела венац па га мехла Пери Елу на главу; од срца се смејала, кад је са венца схало падахи лвшће, јер ко је вешх, знаде, да хо доназује силан бавни жар у онога, коме је венад на глави. А Перивле је опех брао оно цвеће, шхо му чашице пуцзју, вад их човев прсхима схисне, па га није мрзило по хом пудвању погађахи, Еодиво је набујало срце драганино са сидне љубави. Али ма ваво да је љубавни жар Перивлов вуљајући сушио лишће на венцу, шхо је био Перпвлу у руци, и ма ваво да се пуцваво пророчансхво могло поднчихи са силном љубави у срцу Аспасијином, ппав су обоје н>их све једнаво повушавали, да се опех врахе на разборих разговор. Заподела се многа пихања; али