Topola

199

се дабоме мало које сасвим решило. Мислили су о томе, вако би Перикле помогао Аспасији, да свој нови домазлун уреди, затим, како би се могли састајати и даље а да их нико не буни; па нако љубавници ни о чему радије не говоре, него о свом првом састанку, то се и Перивле и Аспасвја вратили на свој састанак на дому Фидијину те је Перикле споменуо, што се вбило од оног састанка амо, како се од оног дана мвого започело, како се тада иорао бранити од прекора пријатеља својих, како се вајпосле ипак сви смирили и задовољили, ОСOМ Софронвскова сива, истинаша, који је силом баш хтео, да му се рети питање, да ли ће се занемарити морал, кад човек само негује оно, што је лепо. То се питање онда било заподело а од то се доба сасвпи баш заборавило нан>. Кад се Аспасија сад сетила тога питања, одмах је сасвнм одлучно опет затврдила, да је у Iсвету исто тако иправдано, тежити за лепим, или још и оправданије, него тежити за моралом, те да паун исто толико вреди, колико и патка, ма да се патка даје боље уранити. Перикле није знао, да ли јој сме толико дати за право. У то их баш у добри час прекине Софокле; дошао, да их зове, да се мало прихвате. Одвео их је онда у вртнив, што је био насред баште. Вртник је тај унутра био лепо удешен и скоро мекушно вамештен, да у њему човек