Topola

може удобно починути, а у тај се мах претворио у кићену трапезарију. Намештени су ту били онакви јастуци, на ноје код јела легну по двоје, у пола се дигну а наслоне на леву руву. Пред јастуцима су стајали стаоци са јелом, за сваки јастук засебан стадац. Софокле понуди Перикла и Аспасију па се вих двоје посаде и пруже руке за онрепама, што су биле пред њима. Бидо је ту жавине, колача, сицалијанског сира, смокава, бадема, ораха, грожђа и уз то још сладосна грои-внна острвљанског. „Надаи се, побожнп Софокле,* нашалп се Аспасија, ,да ниси нзнео пред нас печене сла> вује, ма да у граду, у којем човеку није зазор пећи пауне, зацело п славуји могу дсспети у таву. а „Немој због те једне грешнице ружатп вас народ атински!“ молио је Софонле. „Жена,“ викне Аспасија, планувши наново, „која је кадра била заклатн пауна, очерупати му лепо перје и бацити га у таву, заслужила би, да је шибама истерају из Јеладе. Ако на икога, то се зацело на ау мора излити гњев грчких богова, јер се она огрешила о најсветије,к,што га има, о лепо!“ „Ако сиемо веровати нашој лепој и мудрој Аспасији,* упадне Перпкле у реч, обрнувшп се Софовлу, „то је лепота највиши закон «у

200