Topola

„Чујеш ли, шта иште Аспасвја ?* обрае се Перинле песнику, „ваља ти спевати Филенајону, лепу Ефескињу, што та сад, нао што орича свет, у вајлепшим часовима време арати и што смо ју можда за данас нас двоје страних гоствју одагнали са дивотног овог места а ти се у потаја мучиш и љутиш!* ј,У услову томе вма нешто и потајне злобе и свврепости“, одговори Оофокле смешећи се: „али ћу га ја испунити а . Па запева: ..Истина мала ј’ и гарава Фменијона, ал’ има Коврџе лепше нег’ ак, нежннја ј’ маков но цвет. Медно јој гукање јаче ме заводи Киприна гласа, Све што ми даје, то да смејућ’ се од срда евеђ. Признајем Филенајону да љубим дражесну, доа ии Злаћвна Кипра на дар милију не дадае још 1 „Јеси ли задовољна, Аспасија?“ запита Перикле. Аспасија се насмеши и главом мане у знак, да јесхе, а он се онда обрне Софокду па му даде бојну награду с овим речима: „Ево те на венац, гостољубиви певачу !“ ,Не бих био то“, одговори Софокле. „кад не бих завршио са неколико стихова у славу најлепшој лепојци: „Кипре Ј’ лепота у тебе, устанда Пите и Хора Продећна бујна је цваст, уз то Калијопе глас, Снажај Темидин и Паладе умље и диде Харите Весела спојена драж с мусином збиљом у склад! 14 „Ти нас баш постиди,“ рече Аспасија, „и

205