Topola

207

ћу своју, а ни вн се канда нећете срдити, ако останете сами. У уточшпту своме гостим двоје драгих, као што сте вас двоје, баш онога дана, кад за трагично дело своје стварам славопој Ероту. Мислим, да сам се тиме толико умилио богу милоште, да се не норам чудити, вео ми за руком пође најлепша песма као захвалница Еротова за то.“ То ревавши оде песнин. У шали викне Аспасија за њим, да се не врати без дивне, кудраве Филенијоне. Сад су Перивле и Аспасија опет били сами у убавон, тихом, мирисном вртниЕу. Још су били узбуђени од веселог разговора уз чашу вина и свирЕу па ипав се осоћали неваЕо и уморни. Час шећући се, час почивајући проведоше прве те часе у онои слатЕои, сановном стању, воје оео подне наилази на човека, нарочито у шуми, на пољу, или у мирисним, сеновитим баштама, око подне, вад Пан спава а дуси се његови без госе задирвују, и играју по усамљении луговима. На поднашњем сунцу сијао се масни блистави плод маслине. Није више ниједна вапораста шева облетала туда, гуштерићи су лежали и спавали по шушњарима, само је вриш дврчао час по на гранама тихо и мелодично. Таво је загрејан, таво узбуђен, таво напојен сунчаног сјаја и миродијног мириса у таввим моментима свави шетач, да, Еад легне, да